Срамота је да се штеди на најосјетљивијим категоријама друштва, поручују представници седам бањалучких удружења која окупљају особе са инвалидитетом. Од градске власти траже повећање новца за три најосновније ставке за 25 одсто у односу на прошлогодишњи буџет. Иначе ће им, кажу, функционисање бити угрожено. Умјесто тога, Нацртом буџета предвиђено је минимално повећање, док ће им новац планиран за пројекте и организацију манифестација бити умањен за чак 22.000 марака.
"За финансирање чланица градског одбора, она је у 2024. години износила 66.600, а за ову годину је предложено 400 марака за сва, значи за седам удружења и 2.200 чланова је предвиђено повећање за 400 марака. То је 0,6 одсто. Боље би било да није било овог повећања“, каже предсједник Градског одбора Удружења инвалида Бањалука Радомир Радановић.
"Ја бих се, првенствено, базирао на сервисе подршке за лица са инвалидитетом, који већ 20 година раде у нашем граду и једва преживљавају. Овим путем апелујем на све одборнике у Скупштини града, без обзира на политичке ствари, неусвајање буџета и тако нешто, да лица са инвалидитетом не смију бити камен спотицања“, рекао је члан Градског одбора Удружења инвалида Бањалука Радован Ристић.
Захтјеви су скромни и морају бити испоштовани, апелују одборници скупштинске већине. Позивају градску власт на разум.
"Они морају схватити да ових седам удружења има седам канцеларија и да у три мјесеца добијају по 3.000 марака, што није добро, јер бруто износ плата за два запослена у удружењу износи 3.500 марака“, каже одборник Уједињене Српске у Скупштини града Бањалука Дејан Сејмановић.
Смањења средстава неће бити, увјеравају у Градској управи. Али, то за организације које окупљају инвалидне особе не значи много, јер, неће бити ни повећања.
"Технички то пише у Нацрту буџета, градоначелник је предлагач и када буџет буде ишао као Приједлог пред одборнике, свакако та средства неће бити смањена“, каже градски менаџер Мирна Савић Бањац.
Увјеравали су из Градске управе и раније да су најосјетљивије категорије приоритет, али у пракси, нажалост, није тако било. Градска каса за њих је била скромна, а и за оно што им је било предвиђено, углавном су морали тражити на улици - на протестима.
