Први четвртак послије Васкрса у народу је познат као Зелени четвртак. Као и током цијеле Свијетле седмице, која траје од другог дана Васкрса па све до недјеље, и за Зелени четвртак везани су многи народни обичаји и вјеровања која су опстала до данашњих дана.
Зелени четвртак је први четвртак послије Васкрса. У неким дијеловима Србије овај дан се зове још и Бијели четвртак или Празни четвртак; први назив је поникао из чињенице да се увијек обиљежава током Свијетле седмице, односно прве седмице послије васкрсења Исуса Христа, па је тако цијели", односно свијетао. Други назив, Празни четвртак добио је јер ратари на овај дан, као и током цијеле Свијетле седмице, нису радили ништа у пољу. За овај дан везује се и народно вјеровање да "има моћ да разбије малер".
Вјерује се, наиме, да би посао који вам никада није полазио за руком започнете баш на данашњи дан, јер је Зелени четвртак дан кад се "разбија малер". По народном предању, на Зелени четвртак су сва мјеста гдје живе але и друге нечисте силе заклопљена, а земљом ходају само божанства која разливају благодат. Зато би, вјерује се, на Зелени четвртак требало започети посао који нам до сада није ишао како треба, јер ће божанске силе преокренути све у нашу корист.
Од Васкрса до великог празника Свете Тројице, ратари четвртком нису одлазили у поље, а осталим данима су вриједно радили. Ово неписано правило још живи у неким дијеловима Србије.
