Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Велики петак, дан Христовог страдања, када је осуђен и разапет на Голготи. Овај дан је у календару СПЦ обиљежен црвеним словом.
Ово је за хришћане најтужнији дан. То је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
У знак туге и жалости, на Велики петак не смију звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се на богослужења позива дрвеним клепеталима. На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају "Царски часови".
Царским часовима се на јутрењу подсјећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, вријеме осуде, вријеме крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тијела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.
Износи се плаштаница
У свим православним храмовима поподне се износи плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.
Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са плаштаницом.
Статије су пјесме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.
Од Марије Магдалене потиче обичај фарбања јаја
Фарбање јаја за Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да проповеда јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја.
Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи промијенила боју.
Марија Магдалена је на то рекла: "Христос васкрсе" и сва јаја у корпи су постала црвена.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као "чуваркућа", заштитник породице.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.
Сљедеће године, на дан Ускрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.
Многе домаћице у Србији на овај дан фарбају јаја.
Дан жалости и поста
Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи хришћански празник Ускрс.
Православни верници тог дана строго посте, проводећи дан само на хлебу и води, а многи тог дана и "једнониче" - читав дан ништа не једу, нити пију већ тек увече узму мало хлеба и воде. Уздржава се од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.
Старији људи кажу: ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.
У неким крајевима се данас пали ватра да би све зло изгорјело.
На данашњи дан важно је сјетити се једне личности која је обиљежила Велики петак.
А то је разбојник који се покајао на крсту и који је у име сви оних који желе да се кају тражио од Господа, у неколико секунди пре своју смрт, да га се господ сјети и прими у Царство своје, а Исус Христ му је рекао - заиста ћеш данас са мном у рају бити.
(Телеграф)
