Пакистански министар је запријетио да ће његова земља употријебити нуклеарни арсенал земље усљед страхова да би тренутне непријатељства са Индијом у Кашмиру могла изазвати рат двије земље које посједују атомско оружје.
"Појачали смо наше снаге јер је то нешто што је сада неизбјежно. Дакле, у тој ситуацији морају се донијети неке стратешке одлуке, па су те одлуке донијете", саопштио је он.
Нови сукоби су избили прошле недјеље у Кашмиру, територији која је спорна између Индије и Пакистана још од британске подјеле Индије 1947. године, након што су наоружани нападачи убили 26 људи у близини града Пахалагама, што је најгори напад на цивиле у посљедњих четврт вијека.
Напад је довео до усијања у односима између Исламабада и Њу Делхија. Изазвао је серију војних и дипломатских акција јер су обје стране почеле да милитаризују "Линију контакта" (ЛоЦ) која дели индијски и пакистански администрирани Кашмир, преноси "Дејли Мејл".
Индија је покренула поморске вјежбе, тестирала неколико система ракета дугог домета и суспендовала кључни споразум, који обезбјеђује да Индија снабдијева Пакистан водом са ријеке Инд, што је од суштинског значаја за водоснабдијевање Пакистана и пољопривреду.
Пакистан је заузврат распоредио своју војну авијацију да затвори свој ваздушни простор за индијске авио-компаније и мобилисао војску, уз снимке који показују батерије артиљерије и оклопна возила која се крећу према ЛоЦ у очекивању већег сукоба. Обје стране према владиним и војним званичницима размјењују ватру из малокалибарског оружја дуж ЛоЦ посљедња четири дана.
Међутим, пакистански министар жељезнице, Ханиф Абаси, драстично је појачао напетости када је изјавио да се нуклеарни арсенал његове земље, који броји више од 130 ракета, "не чува за изложбу" и да је резервисан "само за Индију".
"Ове балистичке ракете, све су оне усмјерене на вас", навео је он у језивом упозорењу.
Потпуни сукоб између ове двије нуклеарне силе могао би да буде катастрофалан за 15 милиона становника колико их се процјењује да живе у Кашмиру. Брутални напад који је подстакао напетости у Кашмиру догодио се 22. априла у индијском администрираном региону Џаму и Кашмир.
Већина убијених били су хиндуистички туристи из Индије, а извјештаји свједока и преживјелих тврде да су нападачи, који су још увијек на слободи, наређивали цивилима да изговарају исламске молитве и убијали оне који то нису учинили.
Пакистанска милитантна група позната као "Фронт отпора" (ТРФ) преузела је одговорност за напад, али је неколико дана касније повукла изјаву и окривила грешку у комуникацији. Индија је оптужила Пакистан за подршку "прекограничном тероризму", јер су власти закључиле да су нападачи исламски милитанти и идентификовали двојицу од тројице осумњичених нападача као Пакистанце.
Међутим, власти у Исламабаду су негирале било какву умијешаност, називајући покушаје повезивања Пакистана са нападом "бесмисленим" и обећавајући да ће одговорити на индијске акције. Индијске оружане снаге спровеле су неколико војних вјежби широм земље након напада, иако је већина њих пријављена као вјежбе војних припрема.
Безбједносне снаге су привеле око 500 особа на испитивање након што су претражиле готово 1.000 кућа и шума у околини мјеста напада у потрази за милитантима и додатним доказима, изјавио је један локални полицијски званичник.
Током операције неколико кућа које су припадале муслиманским породицама у индијском Кашмиру срушено је, што је подстакло регионалне политичке лидере да траже да се осигура да невини људи не буду повријеђени у владиним акцијама против тероризма.
"Вријеме је да избјегнемо сваку погрешну акцију која би могла да отуђи људе. Казните кривце, не показујте им милост, али не дозволите да невини постану колатерална штета", рекао је Омар Абдуллах, шеф владе Џаму и Кашмира.
Међутим, индијска влада наставља са низом мјера као одговор на напад. Премијер Нарендра Моди упутио је оштро упозорење да ће Њу Делхи "идентификовати, пратити и казнити сваког терористу и оне који их подржавају" и обећао да ће ловити нападаче "до крајева свијета".
Прошле недјеље, Министарство спољних послова Индије је саопштило да суспендује издавање виза за Пакистанце.
"Све постојеће важеће визе које је Индија издала пакистанским држављанима стављају се ван снаге са датумом 27. априла 2025. Медицинске визе издате пакистанским држављанима биће важеће само до 29. априла 2025. Сви пакистански држављани који се тренутно налазе у Индији морају напустити Индију прије истека виза, како је сада измијењено. Индијски држављани се снажно савјетују да избјегавају путовање у Пакистан. Они индијски држављани који се тренутно налазе у Пакистану такође се савјетују да се врате у Индију што је прије могуће", наводи влада у Њу Делхију.
Индија је такође суспендовала Споразум о води из ријеке Инд, посредован од стране Свјетске банке из 1960. године, који обезбјеђује воду за 80% пакистанских фарми, саопштивши да ће то трајати док "Пакистан вјеродостојно и неповратно не одустане од подршке прекограничном тероризму".
Пакистан је одговорио на ове потезе суспендовањем свих виза издатих индијским држављанима у оквиру изузетог програма са тренутним ефектом и затварањем свог ваздушног простора за индијске летове.
Сукоб око Кашмира кроз историју
Двије нације се сукобљавају око Кашмира још од 1947. године, када је Велика Британија, која је контролисала Индију, подијелила нацију на два дијела, стварајући независну Индију и Пакистан. Подјела двије нације установила је Пакистан као муслиманску већинску земљу, док је Индија створена као хиндуистичка већинска земља.
Одлука Британије, усвојена у парламенту у јулу 1947. године, такође је омогућила Кашмиру, као и Џаму, да одлучи којој ће нацији припасти. Монарх Кашмира, махараџа, првобитно је одлучио да његова земља иде својим путем, тврдећи да је вијековима били под владавином царстава, занемарени и недовољно развијени.
Међутим, на крају је тадашњи владар Кашмира пристао да се његова земља придружи Индији, у замјену за материјалну помоћ коју је бивша колонија пружила против Пакистана, што је касније изазвало Индијско-пакистански рат 1947-48.
Године конфликта довеле су до тога да су побуњеници у Кашмиру започели устанак 1989. године, тражећи независност или спајање са Пакистаном. У међувремену, Кина, која такође има територијалне захтјеве у Кашмиру, позвала је и Индију и Пакистан на уздржаност након прошлонедјељне пуцњаве.
Портпарол Министарства спољних послова Гуо Јиакун рекао је новинарима на брифингу да Пекинг поздравља "све мјере које ће помоћи смањењу тензија".
