У Њемачкој се данас одржавају ванредни парламентарни избори на којима, према истраживањима јавног мњења, највећу шансу за побједу имају конзервативци.
Ово су четврти ванредни избори у новијој њемачкој историји послије Другог свјетског рата који су расписани након распада тројне коалиције канцелара Олафа Шолца.
Више од 59 милиона становника Њемачке бираће 630 посланика који ће имати мандат од четири године и задатак да изаберу новог канцелара и владу.
На изборима учествује 29 странака, али ће само 10 имати кандидата у свих 16 њемачких савезних покрајина.
Грађани ће гласати на бирачким мјестима од осам до 18 часова, а одмах по њиховом затварању биће објављени резултати излазних анкета, док се прве званичне пројекције резултата очекују током изборне ноћи.
Опозициона Хришћанско-демократска унија Њемачке (ЦДУ) и њихова баварска сестринска странка Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) воде у анкетама и имају 30 одсто подршке бирача.
Крајње десничарска Алтернатива за Њемачку (АфД) Алис Вајдел и Тина Крупала налази се на другом мјесту са 20 одсто подршке, потом слиједе Социјалдемократе (СПД) Олафа Шолца са 15 одсто, који су пали на треће са првог мјеста које су освојили на изборима 2021. године.
Зелени имају подршку 13 одсто бирача, Љевица пет одсто, а и Слободне демократе и љевичарски савез Сара Вагенкнехт четири одсто, па је неизвјесно да ли ће прећи цензус од пет одсто да би ушли у парламент.
Све предизборне анкете убједљиву предност дају коалицији ЦДУ и ЦСУ, а према појединим прогнозама, конзервативци могу да освоје до трећину гласова и тако остваре иницијативу у преговорима о влади и канцеларско мјесто за Фридриха Мерца.
Мерц је изричит да са десничарима не жели будућу коалицију, што би АфД поново оставило у опозицији.
ЦДУ ће партнере највјероватније тражити у социјалдемократама или зеленима.
