Према најновијим подацима Уједињених нација, годишње се у свијету баци око 1,05 милијарди тона хране, што чини око 19 одсто укупне глобалне производње хране. Иако постоје земље које предњаче у бацању хране, попут најразвијенијих земаља као што су САД, ЕУ и Кина, расипање хране достигло је огромне размјере широм свијета, с великим дијелом произведене хране која се потом баца.
За илустрацију, "WWF" извјештава да Велика Британија производи 9,5 милиона тона отпада хране годишње, што би могло напунити 4.000 олимпијских базена. Домаћинства су одговорна за 70 одсто овог отпада, при чему свака особа у просјеку баци око 70 килограма хране годишње. Велики проблем чини и чињеница да 4,5 милиона тона од тога отпада још увијек представља јестиву храну.
Слична ситуација је и у Босни и Херцеговини, гдје се према подацима УНДП-а процјењује да готово 500 тона отпада хране сваки дан заврши на депонијама. У Кантону Сарајево више од 12 одсто дневног отпада чини управо храна. Ово бацање хране изазива многе негативне посљедице, не само финансијске губитке, већ и озбиљан утицај на животну средину и здравље људи.
Бацање хране није ограничено само на остатке хране након оброка. Отпад од хране укључује све фазе прехрамбеног система – од производње до потрошње. Ту спадају изгубљена храна током транспорта и дистрибуције, бацање кварљиве хране, па чак и неискоришћени остаци хране који би могли бити донирани или рециклирани. Према подацима, чак 30 одсто произведене хране, или 1,3 милијарде тона, глобално се губи или баца, што чини 10 посто свих емисија стакленичких плинова.
У циљу смањења бацања хране, Уједињене нације поставиле су циљ да до 2030. године преполове глобално бацање хране. Државе попут Калифорније и Шведске већ доносе строже законе како би смањиле отпад хране. Калифорнија је поставила циљ да до 2025. године смањи одлагање органског отпада за 75 одсто, док Шведска планира смањење отпада по глави становника за 20 посто до 2025. године, користећи технологије за претварање отпада у биогориво и ђубриво.
Бацање хране представља озбиљан глобални проблем који утиче на околиш, економију и људско здравље. Иако многе земље већ подузимају кораке како би смањиле овај проблем, Босна и Херцеговина такође мора уложити веће напоре како би смањила отпад хране и осигурала одрживији будући развој. Смањењем бацања хране не само да би се помогло у борби против глади, већ би се такођер смањио негативни утицај на околиш и ресурсе.
