У цик зоре обукли су униформе и наштимали инструменте. Засвирали су маршеве и познатим нумерама као и сваког Првог маја будили суграђане.
"То нам је из неке љубави и дружења то је уживање, не пада тешко, око 4 се устаје, спремање купање и ево нас ту када их видим одмах је ту нека шала“, каже Александар Билић.
С љубављу их дочекују становници свих дијелова Добоја. И старији и млади, са даровима, и сјетом на прошла времена.
"Кад дођу ја једва чекам да изађем што не би они се труде да дођу, а ја да не изађем то није фино“, каже један наш саговорник.
"Има 20 можда и више година овдје их дочекујемо, радујемо им се, ово нам је оставио комшија у аманет да их дочекујемо“, додаје други.
"Устала сам јутрос у 5 сати да дођем, не знам догодине да ли ћу али од 2000., сваки пут“, додаје трећи.
Некада су град обилазили у аутобусу. Било их је дупло више, сјећају се старији чланови.
"Све се промијенило, људи су се примијенили, не визуелно, психолошки, прије то била радост стварно радост, знате шта је 1. мај то се јањци окретали, прасци, природа, гомила свијета“, прича Радомир Ристић.
Сада је мање људи, као и интереса за оркестар. Десетак чланова баштини традицију у нади да ће бесплатна школа трубе коју нуде, привући младе.
"Не одустајемо тако лако, ово је једини град у Републици Српској који чува ту традицију. Некако млади као да то вријеме троше на неке друге ствари и зато је мало теже наћи нове чланове“, каже капелник оркестра Горан Митровић.
Осим за Први мај, свирају и за Ђурђевдан. Једини период када звуком трубе оркестар није будио Добојлије су Други свјетски и протекли рат.
