Добој слави 80 година ослобађања од њемачке окупације. Пут до слободе није био лак, а о страдању свједочи Спомен-костурница у парку. Чува кости 184 бораца и цивила, међу којима су и народни хероји и устаници, махом Срби.
"То се може видјети по именима на спомен-костурници, али и самом устанку више од 90 одсто, прва устаничка пушка је била у Осјечанима, окупљање је било на Преслици, тако је народ добојског краја дао значајан допринос устанку“, каже предсједник СУБНОР-а Добој Далибор Ђурић.
Најбоље то знају потомци. Памте приче предака о диверзијама и исцрпљујућим борбама.
"Највише је спасило кад су дигли воз муниције. Жестоке су борбе биле јер био је Швабо заузео територију и независно шта ко мисли Цвијетин Тоди је спасио Озрен и Требаву“, каже Васкрсија Спасојевић.
"Мој отац је причао послије како је био на Озрену, какав је био живот тада и да су се херојски стварно борили и изборили се“, каже Стојанка Девчић.
Добој је и у Другом свјетском рату имао геостратешки значај. Због тога су у њему биле сконцентрисане окупационе снаге. Ослобађање се одвијало на самим прилазима граду из правца Грачанице и Тешња.
"У самом граду није било уличних борби јер се тада уједно и њемачка армија повлачила према сјеверу односно Бечу“, каже кустос историчар Мирко Цвијановић.
На подручју добојске општине у народноослободилачком рату од 1941. до 1945. године живот је дало 646 бораца. Бројка је већа уз страдале у Јасеновцу и другим стратиштима.
