Зарађујеш више од 5.000 КМ годишње, добићеш фискални рачун, па и ако си физичко лице, стоји у Нацрту закона о фискализацији трансакције који је припремила Влада Федерације БиХ. Овим законом увела би се онлајн фискализација као дио шире фискалне реформе.
Оба дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине су усвојили Нацрт закона о фискализацији трансакција у ФБиХ којим је планирано неколико значајних новина.
Познато је ко је законом обвезник фискализације, а ко ослобођен, а портал Акта анализирао је које темељите промјене доноси закон, посебно за оне који биљеже и најмање економске активности.
Наиме, овим законом прописује се обавеза издавања фискалних рачуна за све субјекте који остварују промет на територији ФБиХ – укључујући не само привредна друштва и обртнике, него и физичка лица која нису регистровани предузетници, али остварују годишњи приход већи од 5.000 КМ.
Како ће е-фискализација и дигитална трговина промијенити права потрошача у БиХ?
То практично значи да би и многи грађани који повремено обављају одређене трансакције (нпр. изнајмљују стан или продају властиту имовину) постали обвезници фискализације ако им такви приходи прелазе задати праг од 5.000 КМ годишње.
Велике промјене за физичка лица
Посебно је значајно ново правило за физичка лица. Према нацрту, свако физичко лице које обавља било какву дјелатност (продају производа, добара или услуга) без обавезе регистрације фирме, мораће издавати фискалне рачуне ако му је укупан приход од тих трансакција у претходној години већи од 5.000 КМ.
Ово обухвата широк спектар грађана, од изнајмљивача некретнина, преко повремених трговаца (нпр. продаја половних возила), до самосталних занатлија или хонорараца који нису формално регистрирали бизнис.
Ловац на благо тврди: Под земљом се крије град из доба Христа – тражи 50 милиона да открије локацију
Праг од 5.000 КМ релативно је низак – стручњаци упозоравају да је у данашње вријеме тај износ лако достижан, те предлажу разматрање вишег прага (нпр. 12.000 КМ годишње) како ситни пружаоци услуга не би били преоптерећени фискалним обавезама.
Фактор је послао упит Федералном министарству финансија које није дало конкретан одговор на питања да ли новине у фискализацији у Федерацији БиХ значе да ће сада и продавци поврћа на улици морати имати фискални рачун ако у периоду од годину дана зараде 5.000 КМ, хоће ли и узгајивачи поврћа морати имати фискалну касу и плаћати порез ако зараде 5.000 годишње.
Из Министарства су Фактору одговорили да је генерална интенција Нацрта закона о фискализацији трансакција у ФБиХ да се утјече на смањење сиве економије, односно рада на црно, путем евидентирања промета.
- Напомињемо да је у јавности дошло до погрешног тумачења правне норме јер се проматра само један чланак Нацрта закона, али не и остале одредбе. Јавна расправа за Нацрт закона о фискализацији трансакција у ФБиХ траје до 8.5.2025. и након разматрања пристиглих коментара и приједлога заинтересованих страна на Нацрт закона, приступиће се изради Приједлога закона - казали су Фактору из Министарства.
Ипак, према тренутном приједлогу, свака особа која прелази 5.000 КМ прихода од тих неформалних дјелатности морала би у фискални систем.
Портал Акта је анализирао какве би економске и административне посљедице то имало за мале пружаоце услуга, те које нове обавезе (дигитални потпис, уређаји, софтвер) доноси овај закон.
Посљедице за физичка лица и мале пружаоце услуга
Увођење обавезе фискализације за претходно неформалне или мале дјелатности неминовно носи и додатне трошкове и административне процедуре за те субјекте. Неки од примјера и потенцијалних посљедица су:
Изнајмљивачи станова или соба: Особа која приватно изнајмљује стан сада би морала издати фискални рачун за сваку уплату кирије. То значи набавку фискалног система и евидентирање сваког мјесечног закупа кроз систем Порезне управе. За многе "мале станодавце" који изнајмљују једну некретнину (чији годишњи приход лако прелази 5.000 КМ) ово је значајна промјена – морали би водити пословне евиденције попут фирме и сносити трошкове опреме и софтвера за фискализацију. Могуће посљедице су да ће неки повећати цијене најма како би покрили нове трошкове или ће се суочити с казнама ако не испуне обавезу.
Повремени продавачи личне имовине (аута, опреме и сл.): Грађани који повремено продају властите ствари (нпр. половно возило, вриједнију опрему) и при томе остваре већи приход од дефинисаног прага формално би се такође сматрали "обвезницима фискализације". У пракси, то би значило да чак и једнократне продаје које премаше 5.000 КМ захтијевају издавање фискалног рачуна. Такви продавачи морали би претходно прибавити фискални уређај или приступ одговарајућем софтверу да би уопће могли генерирати рачун за ту трансакцију, што може бити неисплативо ако се ради о ријетким продајама. Административно оптерећење за једнократну продају постаје значајно – потенцијално дестимулирајући грађане да легално пријаве такве трансакције.
Улазе ли и изнајмљивачи станова у фискализацију
Мали обртници и занатлије: За регистроване обртнике (самосталне подузетнике) фискализација није нова обавеза – већина их и сада издаје рачуне ако су у систему ПДВ-а. Међутим, новим законом се укидају нека изузећа и пооштравају обавезе и за најмање. Посебно су погођени традиционални занати (стари и умјетнички обрти, нпр. кујунџије, абаџије, корпари и сл.) који су досад били изузети од фискализације приликом продаје на пијацама или сајмовима.- Сада би и они морали имати фискалну касу или апликацију.
Представници обртника упозоравају да би наметање ове обавезе многима било погубно: стари занати су "ниско профитабилни, једва опстају, и ако им уведете фискалну касу – то је кључ у браву", каже Мирза Баталовић, заступник у Парламенту ФБиХ, образлажући захтјев да се такви обрти изузму.
У ширем смислу, економске посљедице за мале субјекте огледаће се у повећању њихових трошкова пословања (набавка опреме, дигитални цертификат, евентуалне накнаде за одржавање) те у потреби да се придржавају строгих правила издавања рачуна. Неки би се могли одлучити да формализују свој рад (региструју дјелатност) како би лакше испунили услове, док би други могли покушати избјећи прелазак прага од 5.000 КМ како не би пали под обавезу фискализације.
Административно, физичка лица која до сада нису имала дотицаја с порезним системом на овај начин морала би научити процедуру фискализације, водити рачуна о свакој наплати и чувати копије или електронске записе рачуна. Непоштивање нових прописа носи ризик значајних казни – предвиђене су новчане санкције од минимално 100 КМ па до чак 30.000 КМ за теже прекршаје. Тачније за купце је предвиђена казна од 100 КМ, а за обавезнике фискализације - физичка лица од 5.000 КМ.
То је додатни разлог за бригу малим пружаоцима услуга, који до сада можда нису ни знали шта је фискални рачун, а сада се суочавају с потенцијално високим казнама ако нешто погрешно ураде.
Кладионице изузете од фискализације
Предложене измјене фискализације изазвале су живе реакције стручне јавности, привредних комора и удружења.
Посебно се истиче нелогичност да приједлог закона у важећој верзији обухвата и оне најситније занатлије, док истовремено изузима кладионице под одређеним условима.
Наиме, нацрт закона предвиђа да дјелатност игара на срећу (кладионице) буде изузета од фискализације ако је систем тих приређивача директно повезан онлајн с Порезном управом.
