Васкрс је вријеме када се све буди, како у природи, тако и у људским обичајима и вјеровањима. Симболи овог празника, зец и кокошка, постале су неизоставан дио прославе Васкрса, али шта оне заправо представљају и како су се нашле у хришћанском календару?
Овај текст нас води кроз етнолошке анализе Весне Марјановић, која је за Она.рс раније разјашњавала како су католички зец и његова симболика прешли и у православну традицију, а с њима и обичаји попут украшавања јаја и потрага за васкршњим поклонима.
Зец - симбол прољећа
Зец, с пуфнастим репићем и дугим ушима, постао је један од најпрепознатљивијих симбола Васкрса. Но, да ли је заиста увијек био дио православне традиције? Весна Марјановић објашњава да је зец прешао из германске и прехришћанске симболике, гдје је представљао прољеће, буђење природе и плодност. Због своје брзине, везивао се за ширење вијести о васкрсењу Исуса Христа.
Кокошка и јаје
Кокошка и јаје, с друге стране, носе дубље коријене у симболици настанка живота. Питање "Шта је старије: кока или јаје?", има своје дубоко укоријењено значење у религији, јер јаје представља настанак живота, што је у потпуности повезано са хришћанском причом о васкрсењу. Ова симболика није нова; већ су је прехришћански народи, као што су Феничани, повезивали с настанком свијета.
Зец у православљу?
Иако није дио изворних обичаја, зец је постао и дио православног Васкрса, захваљујући утицају средњоевропске културе. Иако у почетку није било обичаја украшавања јаја и скривања поклона по двориштима, с временом су се ти обичаји пренијели, а данас је потрага за васкршњим јајима постала незамислива без веселих зечева.
- То код нас прије није било, као и та гнезда у којима су јаја по травама и двориштима, али смо то прхватили из средњоевропске културе. Већина нас је расло на том обичају потраге за јајима, а иначе нашом културом влада обичај даривања дјеце два пута годишње, за Божић и Васкрс. Са кулурацијом становништва, симболика зеца дошла је код нас.
Комерцијализација празника
Весна Марјановић указује на то да су велики празници, укључујући Васкрс, постали комерцијализовани. С емигрантима су у наше крајеве дошли и обичаји попут украшавања лустера јајима и дрвећа, што је донијело нову димензију празничног амбијента, а са њим и свеприсутног зеца.
Зец је, дакле, постао симбол не само прољећа и васкрсења, већ и комерцијалне стране празничне традиције, која се преплиће са дубоким вјеровањима која потичу из прошлих вијекова.
