Слике страдања су свјеже иако су прошле 33 године. Памте их потомци 37 страдалих на Чардакау 1992, на Мали Васкрс. На мјесту гдје је пронађена масовна гробница са 19 тијела присјетили су се мучења у логору и убијања на кућном прагу. Благоје Ђураш звјерски је мучен прије клања.
"Узму ножем вуку по леђима, буквално спадају комади меса, отпадају комади ткива. Тад је почео падати у кому од удараца и тад је пришла Азра и забола му нож у врат и заклала га", рекао је Славиша Ђураш, Благојин син.
Многи су убијани на кућном прагу. Огњишта бројних породица након овог масакра су угашена.
Страдале су комплетне породице. Ријетки су успјели да побјегну. Они који нису, убијени су, или су прошли страхоте логора.
Неки од починилаца никада нису процесуирани. Они који јесу, кажњени су несразмјерно злочину који су починили. Зато он не смије у заборав.
"На нама је да се сјећамо ових жртава, да помажемо њиховим породицама, и да никада не заборавимо овако нешто", рекао је Славен Гојковић, замјеник градоначелника Дервенте.
Највећа казна изречена је Азри Башић, која је осуђена на 14 година. . Дамир Липовац кажњен је са седам година, остали знатно блажим казнама.
