Црне кокошке у селу Појате, код Параћина, пре 5 година стигле су у домаћинство Манојловић и ту су се одомаћиле. Врста, ајам цемани потиче из Индонезије, а у Србију су стигле захваљујући Милану Манојловићу који од малих ногу обожава живину.
"Ја сам почео са осам јаја. Искрено, нисам био у могућности да више, почео сам са осам јаја, послије је то било и продаје, куповине, замјене, набавка нове генетике, тако да смо у једном тренутку дошли до доста велике бројке. Међутим, послије тога смо смањили да би била што боља селекција. Сада смо на тој селекцији, али у плану је једна велика фарма, са главним нагласком на ајам цемани, али биће ту и друге живине", каже Милан Манојловић.
Необичног изгледа, али и генетике, кокошка ајам цемани позната је по својој изразито црној боји, која обухвата перје, кожу, месо, па чак и органе.
"Ко нема аверзију према боји меса, месо је стварно екстра квалитета. Супа је прелијепа, јаја су потпуно бијела, значи уопште се не разликују од остале живине што се јаја тиче. Прошла година је била баш онако успјешна за нас што се тиче те бројке коју смо постигли. Ту је, Бога ми, било око неких 200 комада", каже Слађана Манојловић, преноси "Е управо зато".
Нису тешке за узгој
Манојловићи истичу да ове коке нису тешке за узгој. Труде се да им дају оно најбоље за њих, а то су житарице. Пуштају их да кљуцају све оно што је природа подарила сваком селу, а посебан слаткиш су им калифорнијске глисте које Манојловићи такође производе.
"Моја дјелатност су ајам цемани коке и препелице, да кажем, бавим се живином. А док моји чувају овце, чувају те калифорнијске глисте за производњу глистењака и тако", каже Милан, а његова мајка додаје:
"Једу сасвим обичну храну, значи концентрате избјегавамо максимално. Јаја су оплођена, у јату су пијевци које мијењамо, водимо рачуна о крвном сродству. Значи, иначе једу пшеницу, кукуруз, јечам, апсолутно неки микс сасвим обичне хране, ништа посебно. То је по мени органско јаје.
Ајам цемани важи за једну од најскупљих живина на свијету. У појединим земљама за ову врсту кокошке је потребно издвојити чак вртоглавих 500 евра по комаду.
"Чак их зову Ламборгини живина, вјероватно је то због цијене. Мислим, то је, тако да, ко воли, свако задовољство се плаћа, значи, шта да вам кажем. Нису оне неке носиље, да се хвалимо тиме. То је нека бројка можда од 100 до 120 комада, да је то тешко сада и тачно прецизирати и рећи. Али, отприлике, носивост у прошлој години је била фантастична. Носиле су током цијеле године. Од неких 12 мјесеци у години оне су носиле 11. Само пауза је била неких мјесец дана", појаснила је Слађана.
