Влада Републике Српске усвојила је Тридесет и трећи извјештај Савјету безбједности Уједињених нација који је, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске.
Тридесети и трећи извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН односи се на период октобар 2024. - април 2025. године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а у циљу разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.
Чланице Савјета безбједности су у марту ове године једногласно издале саопштење у ком истичу своју подршку Дејтонском споразуму те позвале на "искрен, отворен и конструктиван дијалог у циљу очувања јединства и политичке стабилности земље“.
"Република Српска у потпуности поздравља садржај овог саопштења и у наредним мјесецима ће предано радити на његовој реализацији", истиче се у саопштењу Владе Српске.
Као и у претходним, и овај извјештај у првом дијелу, истиче снажну подршку Републике Српске Дејтонском споразуму, поштовању суверенитета и територијалног интегритета БиХ и њену непоколебљиву посвећеност миру. Подршка Дејтону такође значи да Република Српска одбацује могућност да БиХ управља неизабрани странац без икакве одговорности, што представља очигледно кршење јасних одредби Дејтонског споразума, демократског уставног поретка БиХ и суверенитета земље.
У другом дијелу Извјештаја даје се анализа актуелне кризе у Босни и Херцеговини - аутократске владавине њемачког бирократе по имену Кристијан Шмит, који управља БиХ одлукама, неограниченим овлашћењима, противправно узурпирајући надлежности демократских законодавних институција БиХ.
Трећи дио Извјештаја прецизира се како Канцеларија високог представника (ОХР) подрива уставни поредак БиХ успостављен Дејтонским споразумом и доприноси дестабилизацији земље, након чега се у четвртом дијелу, говори о Шмитовој дестабилишућој владавини и објашњава зашто његово присвајање функције високог представника представља изругивање праву.
Надаље, пети дио наводи да су институције власти Републике Српске, као одговор на Шмитов покушај да смијени и затвори предсједника Милорада Додика, покренуле процес враћања неуставно одузетих ентитетских надлежности.
Такође, у шестом дијелу поново се истиче трајна опредијељеност Републике Српске за европски пут БиХ, док седми дио Извјештаја објашњава да водеће бошњачке политичке странке у БиХ помажу ОХР-у у подривању федералног и консоцијативног уставног уређења БиХ.
Посљедњи, осми, дио Извјештаја наводи разлоге из којих је федерална консоцијативна структура БиХ битна за европску безбједност.
На крају Извјештај наглашава да упркос актуелним тензијама, Република Српска вјерује да БиХ и даље има шансу да успије, уколико сви актери, и у БиХ и ван ње, буду поштовали Дејтонски споразум. Република Српска је спремна да учествује у озбиљним разговорима усмјереним на превазилажење политичке кризе у БиХ и обнову напретка на путу ка чланству у ЕУ, те апелује на партнере БиХ у међународној заједници да подрже Дејтонски споразум и подстакну дијалог као средство рјешавања актуелне кризе.
Цјелокупан текст 33. извјештаја Савјету безбједности Уједињених нација је доступан на интернет страници Владе Републике Српске на српском и енглеском језику.
