На бањалучком шеталишту крај Врбаса у насељу Обилићево, грађани су се синоћ сусрели са змијом дугачком више од једног метра.
Змија је била обмотана око ограде крај самог пута, а Бањалучани су били изненађени цијелим призором, иако је била ријеч о ријечној змији – Рибарици, која је у потпуности безопасна, али својим изгледом ипак изазива нелагоду. Ова врста змије у Хрватској се води као заштићена врста, а код нас није изненађење видјети је у овом периоду, нарочито када је вријеме парења.
„Змију сам видјела у насељу Обилићево уз шеталиште на веома прометном и видљивом мјесту, што ме је искрено изненадило. Нисам очекивала да ћу нешто овако видјети и ово ми је први пут да видим змију Рибарицу овдје, иако знам да је ријеч о неотровној врсти. Упркос томе, сцена није била нимало пријатна, посебно због близине људи. Сматрам да је важно да се грађани обавијесте и да буду на опрезу, нарочито родитељи с малом дјецом. Иако је у питању неотровна змија, сама појава на прометном мјесту није занемарива“, рекла је Бањалучанка Ивана Шеварика
.
Горан Шукало, професор на Катедри за зоологију, за Бањалука.нет је објаснио да је оваква појава у потпуности нормална, јер су ријеке за ове врсте змија природно станиште, па се увијек туда и крећу. Нагласио нам је да су Рибарице толико безопасне да чак и немају рефлекс за угриз те штавише саме побјегну од људи.
„Слиједи период парења, па се ове змије очекују у већем броју. Рибарице организују сплетове, када се приликом парења на једном мјесту окупи више мужјака и женки, па је повећано уочавање. Људи то повезују са најездом, а у ствари је једна нормална природна појава. Оне су овдје врло честе те чине једну од најбројнијих популација“, рекао је Шукало.
Професор Шукало је приликом једног истраживања уз ријеку Врбању имао прилику да унутар једног километра уочи више од 400 јединки ове врсте змија, што говори да отприлике на сваких пет метара дође једна Рибарица.
„Она је неотровна, безопасна и нема рефлекс за уједање, чак ни у нападу. Без обзира на све, оне изазивају страх код људи који нису упућени у природу ових змија. Упоређују их са отровницама, змијама Шаркама, којих чак и нема код нас“, изјавио је Шукало.
Шукало је искористио прилику и да упозори јавност да је ово вријеме кад је очекивано за видјети ове змије у нашој околини.
„Рибарица ће се сама склонити, а уколико неко нема страх, може да је помјери и врати у воду. Већа опрезност, нема разлога за бригу, проблем могу представљати змије попут Поскока, а по ове друге које се налазе код нас нема потребе да изазивају главобољу“, закључио је Шукало.
Змија рибарица
Рибарица или коцкаста водењача (Natrix tessellata Laurenti)) је неотровна змија из породице гужева (Colubridae). Тијело је витко, бочно мало спљоштено. Женке су веће од мужјака, дуге до 130 цм док мужјаци ријетко прелазе 80 цм дужину. Боја горње стране варира између различитих тонова сиве, смеђе и маслинасте, те може изгледати врло свијетла до врло тамна. Трбушна страна је бијела до жута с узорком црних, квадратних линија. Глава је уска и оштра, на тјемену може имати тамни узорак у облику В. Очи имају округле зјенице и жути обруб зјенице, вањски дио очију је смеђи до црни. Језик завршава у два уска и издужена врха. Младе змије имају свјетлију основну боју.
Распрострањена је у средишњој, јужној и југоисточној Европи те у западној и средњој Азији, Станишта су јој водена мјеста, слатке ријеке, језера, рибњаке и мочваре, гдје има вегетације уз обалу. Налази се понекад и до 2200 метара надморске висине.
Вјешта је пливачица у води и на површини, проводи пуно времена у води гдје проналази свој плијен, повремено изађе ван воде како би удахнула али у води се може задржавати и до 2 сата. Активна је већином дању иако за вријеме врућих љетних сати лови и ноћу. Храни се већином рибама, рјеђе водоземцима попут жаба, које гута још живе. На копно иде како би пробавила храну, ради парења те хибернације. Када се осјећа угроженом, не гризе, није агресивна, углавном бјежи, претвара се да је мртва и отпушта неугодан мирис како би одвратила предаторе.
