Трудноћа и рођење дјетета носе са собом огромне тјелесне посљедице. А то колико су оне заиста велике и колико је жени у ствари потребно да се опорави, показује једна нова студија.
Бројке су импресивне: више од 300.000 порођаја су научници из Израела и САД ставили у фокус својих истраживања и извршили око 44 милиона мјерења.
Резултат је изузетно тачна слика о промјенама у женском тијелу прије и послије трудноће.
За потребе студије анонимно су спроведена крвна, уринска и друга истраживања.
Тако су, на примјер, мјерени холестерол у крви, број имуних ћелија и црвених крвних зрнаца, упални процеси, као и подаци о стању јетре, бубрега и метаболизма. Укупно је у обзир узето 76 параметара.
Анонимизовани подаци из периода од 2003. до 2020. потичу из досијеа пацијенткиња највећег израелског сервиса здравствених услуга. За потребе студије обрађени су само подаци жена између 20 и 35 година које нису узимале лијекове и нису имале никакве хроничне болести.
Резултати су показали различите ефекте трудноће и порођаја у до сада незабиљеженој опширности, каже Ури Алон, биолог при Институту Вајцман у Реховоту у Израелу, који је уједно био руководилац студије. Она је првобитно објављена на научној платформи Сајенс адвансес и након тога у часопису Нејчр, а подржао ју је Европски истраживачки савјет, преноси Супержена.
Трудноћа и порођај утичу дуже на тијело него што се мислило
Резултати студије упућују на то да је тијело заокупљено посљедицама трудноће и порођаја дуже него што се претпостављало, каже Џенифер Хол, научница која на Универзитетском колеџу у Лондону проучава репродуктивно здравље.
Постоји друштвено очекивање да се жена након рођења дјетета брзо опорави.
"Ово сада је нешто попут биолошког доказа да то није тако", каже Хол.
Тако се показало да се око половине (47 одсто) од 76 истражених тјелесних параметара стабилизује у првом мјесецу послије порођаја.
Стабилизација друге половине параметара (41 одсто) траје, међутим, од три мјесеца до годину дана док се не постигне вриједност од прије трудноће.
Вриједности које се тичу холестерола или функције јетре стабилизовале су се тек након отприлике шест мјесеци. За важну, тзв. АЛП-вриједност, било је потребно чак годину дана да се стабилизује. То јасно упућује на тјелесно оптерећење кроз порођај, наводи се у студији.
Неке вриједности су чак и 80 седмица послије порођаја биле још јасно измијењене. Повишени су, на примјер, били маркери у имуном систему који указују на упале. Ниже вриједности забиљежене су кад су у питању гвожђе у крви и просјечна концентрација хемоглобина у црвеним крвним зрнцима.
Нејасно је, међутим, могу ли се те разлике повезати с промјенама понашања након порођаја или трајним физиолошким посљедицама трудноће, наводи се такође у студији. Додаје се да је то једно од питања с којима се би наука још требало да се позабави.
Знатне тјелесне промјене у трудноћи
За вријеме трудноће, мајка пролази кроз знатне тјелесне промјене које подржавају раст и развој ембриона, те касније и фетуса. Повећана потреба за кисеоником и храњивим материјама доводи до повећања минутног волумена срца мајке, а њен крвни волумен повећава се и до 50 одсто.
Њено дисање се мијења, као и читава хормонска равнотежа. Њени бубрези филтрирају више крви у краћем временском року, њен имуни систем се мијења како би се избјегло одбацивање ембриона односно фетуса.
Коштани систем мајке такође је погођен промјенама, као и њен пробавни систем, желудац и метаболизам.
За вријеме трудноће и послије порођаја постоји повећани ризик од депресије, трудничког дијабетеса, анемије, као и од згрушавања крви.
Крварења након порођаја су широм свијета и даље главни узрок за смрт породиља.
И без компликација, порођај представља дубоку промјену. Јер, кад фетус и плацента (орган који у трудноћи настаје и који је одговоран за снабдијевање фетуса) напусте тијело, одједном престаје њихово дјеловање на метаболизам и хормоне мајке.
Могућа нова рана дијагноза против ризика у трудноћи?
Наука би у будућности могла да омогући да се још прије трудноће препозна има ли нека жена повећан ризик од одређених компликација. У то спадају прије свега по живот опасан повишен крвни притисак, такозвана прееклампсија, или труднички дијабетес. Тренутно се те болести могу дијагностификовати тек током трудноће.
Сада се зна да жене с компликацијама у трудноћи имају другачије вриједности маркера него оне које нису имале проблеме за вријеме трудноће. Нова сазнања пружају могућност да се помогне оним женама с високим ризицима, још прије него што затрудне, истиче Џенифер Хол.
"Резултати показују да анонимизоване биомедицинске информације могу да донесу бројна нова сазнања", каже руководилац студије Алон.
Али и други прелазни периоди попут раста и развоја у дјетињству, пубертету или за вријеме менопаузе, као и ток специфичних болести и процеси оздрављења, могли би тако боље да се разумију, закључује израелски научник.
