Сунцокрет (Helianthus annuus) није само симбол љета и оптимизма, већ и кључна уљарица која има значајну улогу у глобалној пољопривреди.
Његова историја, разноврсна употреба и економски значај чине га неизоставним дијелом агроиндустрије многих земаља.
Потиче из Сјеверне Америке, гдје су га домородачка племена узгајала прије више од 4.000 година. У Европу је стигао у 16. Вијеку захваљујући шпанским истраживачима.
У почетку је био украсна биљка, али су његове нутритивне вриједности и могућност производње уља убрзо препознате, што је довело до широке култивације.
Према подацима Еуростата из 2024. године, глобална производња сунцокрета износила је око 55 милиона тона. Те године највише је произвела Русија: око 15,7 милиона тона, што је ипак мање за 10 одсто у односу на 2023.
Упркос изазовима узрокованим ратом, Украјина је произвела приближно 13 милиона тона, а што се тиче Европске уније, земље попут Румуније, Бугарске и Мађарске значајно доприносе укупној производњи.
Укупна површина под овом културом глобално износи око 27 милиона хектара, с просјечним приносом од 2,1 тоне по хектару.
Украјина и Русија доминирају свјетским тржиштем сунцокретовог уља, чинећи заједно више од 60 одсто глобалног извоза. Главни увозници укључују Кину, Индију и земље Европске уније, које зависе о увозу за задовољавање домаћих потреба.
Сунцокрет има широку примјену, а највише се користи у производњи уља због свог благог окуса и високог садржаја незасићених масних киселина.
Затим као нуспроизвод након прешања уља, користи се као високопротеинска сточна храна.
Сунцокретово уље се користи и у производњи биодизела, сјеменке се конзумирају као грицкалице, а биљка се користи и у украсне сврхе.
Свјетски рекорд за највиши сунцокрет држи Ханс-Петер Шифер из Њемачке, чија је биљка 2014. године нарасла чак 9,17 метара. Овај импресиван примјерак узгојен је у његовом врту у Карсту и уврштен је у Гинисову књигу рекорда.
У Босни и Херцеговини се највише узгаја у сјеверним дијеловима земље, посебно у Посавини. Према подацима на страници АтласБиг у БиХ се годишње засијава на површини од око 428 хектара, с просјечним приносом од 2,7 т/ха, што резултира производњом од око 1.140 тона.
Србија је један од водећих произвођача сунцокрета у регији. Исти извор наводи како се годишње посије око 697.856 хектара, с просјечним приносом од 2,8 т/ха, а укупна производња је 986.922 тоне.
Што се тиче Хрватске, сунцокрет се традиционално узгаја у Славонији и Барањи. За 2025. годину предвиђа се засијавање на површини од 70.000 хектара, што представља значајан пораст у односу на претходне године.
Просјечни приноси крећу се око 2,5 тоне по хектару, што би могло резултирати укупном производњом од приближно 175.000 тона, предвиђања су Државног завода за статистику.
Сунцокрет није само важна уљарица, већ и симбол пољопривредне традиције и економске стабилности многих земаља. Његова разноврсна употреба, од прехрамбене индустрије до биогорива, чини га кључним ресурсом у савременој пољопривреди, пише Агроклуб.
