Зато се она махом фарбају том бојом, нарочито прво, које има велики значај у нашој култури, оно чува дом и породицу до наредне године, тј. Васкрса.

Јајету се од најстаријих времена придавала велика пажња јер се вјеровало да је свијет настао управо из њега. У хришћанству се јаје сматра симболом живота јер асоцира на буђење природе, бујање вегетације, рађање и плодност.

Прво јаје се фарба у црвену боју и зове се чуваркућа. Чува се у кући до уочи Ђурђевдана, када се са разним биљем стави у воду да преноћи. Ујутру се сви укућани умију том водом да буду здрави и румени као јаје, а онда се чуваркућа носи у виноград, јер се вјерује да штити од града.

Чуваркућа може да се чува и у кући, све до наредне године, када се боји ново јер се вјерује да чува кућу од спољних несрећа. Може се рећи да је оно "најважније" ускршње јаје јер штити укућане од болести и зла.

Обичај је да се чуваркућа у Васкршње јутро стави у чинију са водом у коју су потопљени и босиљак, здравац и дрен. Том водом умивали би се укућани, нарочито дјеца, како би били здрави и румени. Обичај је, такође, да се на ускршње јутро дјеца "помилују“ црвеним јајетом по челу како би била здрава, а овај чин истовремено симболизује крштење.

Стара чуваркућа бацала би се на Велики петак преко крова куће, или би се често закопавала у двориште, поље или виноград јер се вјеровало да штити усјеве од града и штеточина. Неко је баца и у ријеку, да однесе сва зла и несреће које су пале на њега, умјесто на кућу коју је сачувао.

Вјерује се да чуваркућа доноси благостање и срећу у дом, па је многи чувају у посебним украсним посудама.

У неким крајевима дјеци трљају образе тим јајетом, да буду румена и здрава.

У другим крајевима се закопава у земљу – у двориште, башту, виноград или у земљу негдје у близини.

Трећи обичаји налажу да би то јаје требало да се пусти низ ријеку, да вода однесе зло, болести и несрећу које је чуваркућа "прихватила" умјесто укућана.