Заљубљивање је комплексан процес који укључује низ хемијских реакција у мозгу. Повећање или смањење одређених неуротрансмитера попут допамина, окситоцина, тестостерона и вазопресина узрокује препознатљиву еуфорију повезану с љубављу.
Али шта узрокује да се једна особа заљуби, док друга остаје равнодушна?
Истраживања показују да мушкарци и жене заљубљивање доживљавају на различите начине.
Док су код жена кључни допамин и окситоцин, код мушкараца важну улогу играју допамин, тестостерон и вазопресин.
Процес укључује тјелесне реакције попут убрзаног рада срца, знојења дланова, црвењења лица и осјећаја страсти, што све произлази из активације система награђивања у мозгу.
Народне мудрости често сугеришу одређена правила понашања у љубавним односима, попут чекања прије уласка у интимну везу. Такве теорије налазе потврду у научним истраживањима, попут оних спроведених на Универзитету Емори с моногамним преријским волухарима. Резултати показују да понашање и друштвени контекст имају кључну улогу у повећању нивоа неуротрансмитера потребних за заљубљивање.
Осим тога, истраживања с Харварда наглашавају физичке и емотивне промјене које прате процес заљубљивања. Неки од тих симптома укључују узбуђење, страст и осјећај анксиозности, док хемикалије попут допамина појачавају осјећај награђивања повезан с романтичним везама.
Научна објашњења откривају да заљубљивање није само питање емоција, већ и биолошких процеса који се одвијају у мозгу. Комбинација тих процеса с понашањем и друштвеним интеракцијама обликује како и зашто се заљубљујемо.
Упркос техничком разумијевању љубави, старинске мудрости и савјети - попут оних о важности стрпљења и упознавања партнера - чине се универзално примјењивима.
Наука тако потврђује оно што је људско искуство већ дуго наслућивало: љубав је спој хемије, емоција и понашања који заједно стварају најпосебније људско искуство, пише "Your Tango".
