Фруктоза је, тврде истраживачи, мали погубни демон који покреће толико људских процеса и води ка гојазности.
Иако није највећи извор калоријског уноса, он изазива жељу за једењем масније хране, у већим количинама, што доводи до претераног уживања у храни.
Велика анализа, коју је водио доктор Ричард Џонсон са медицинског кампуса Универзитета Колорадо Аншуц, сугерише да се одлука о губитку тежине можда неће сводити на избор између одбацивања угљених хидрата или масти, већ на одговорно смањење и једног и другог.
Нажалост, значајне количине угљених хидрата фруктозе у вашој исхрани то неће учинити тако лаким.
"Иако практично све хипотезе препознају важност смањења ултра-прерађене и брзе хране, остаје нејасно да ли фокус треба бити на смањењу уноса шећера, или угљених хидрата са високим гликемијским индексом, или масти, или полинезасићених масти или једноставно повећање уноса протеина", истраживачи пишу у свом раду.
Фруктоза је врста шећера која се природно може наћи у воћу.
Избалансирани витаминима и влакнима у њима, ваша дневна јабука, банана и наранџа нису толико проблем.
Тијело такође може да произведе мале количине фруктозе из угљених хидрата као што је глукоза и слане хране.
Ако се додају заслађивачима као што су конзумни шећер и кукурузни сируп са високим садржајем фруктозе у великим количинама, концентрације овог шећера могу се брзо накупити у нашој исхрани, често а да то нисмо свјесни.
Џонсон и његове колеге су спровели исцрпну студију свих познатих фактора који доприносе гојазности и открили су да метаболизам фруктозе у тијелу изазива пад једињења званог аденозин трифосфат које обезбјеђује енергију за ћелијске процесе вашег тијела, преноси Политикин Магазин.
