Иако нисам неко ко редовно прегледа портале било регионалне било свјетске, желио то или не, редовно се пред мојим очима, а најчешће на телефону, појављује гомила наслова који ће вам у неколико ријечи открити нечију тајну успјеха, шокантну истину или ужасавајуће чињенице од којих ће вам се дићи коса на глави. Будући да нисам претјерано заинтересован за шок или ужас најчешће моју пажњу привлаче наслови попут оних о одласку глумачке легенде односно чувене глумице или глумца.
Иако се прашина око овогодишње додјеле Оскара већ одавно слегла у ноћи у којој су се десила многа изненађења једна ствар је запела за око многима па и самом аутору овог текста. Не, није у питању први црнопути добитник Оскара за костимографију, није ни чињеница да је прва номинована трансџендер глумица остала без награде (ко каже да вам друштвене мреже не могу доћи главе или барем прижељкиване награде) нити да је Адријан Броди за лошију репризу своје улоге из Пијанисте поново награђен најпрестижнијом филмском наградом.